Nakon što smo u prethodna dva teksta predstavili konkretne platforme — VMware ESXi i Hyper-V — vraćamo se korak unazad da objasnimo sam koncept virtuelizacije, za direktore i vlasnike firmi koji možda čuju ovaj termin bez potpuno jasnog razumevanja šta on zapravo znači i zašto je toliko značajan.
Osnovna analogija za razumevanje virtuelizacije
Zamislite veliku kancelarijsku zgradu koja se može podeliti na više nezavisnih kancelarijskih prostora, svaki sa sopstvenim ulazom, svojim zaposlenima, i svojom opremom, iako svi dele istu zgradu, isto napajanje strujom, i istu osnovnu infrastrukturu. Virtuelizacija radi na sličan način sa računarskim serverima — jedan fizički “objekat” (server) se deli na više nezavisnih “prostora” (virtuelnih mašina), svaki funkcionišući kao da je potpuno odvojen server.
Šta je virtuelna mašina
Virtuelna mašina je softverska simulacija fizičkog računara — ima svoj “virtuelni” procesor, memoriju, disk i mrežnu karticu (koji su zapravo deo resursa fizičkog servera na kome radi), i unutar nje se instalira potpuno standardan operativni sistem i aplikacije, kao da radi na pravom, fizičkom računaru. Iz perspektive softvera koji radi unutar nje, virtuelna mašina se ne razlikuje od fizičkog servera.
Ko omogućava virtuelizaciju — hipervizor
Softver koji omogućava kreiranje i upravljanje virtuelnim mašinama naziva se hipervizor. O dva najrasprostranjenija hipervizora u poslovnom okruženju — VMware ESXi i Microsoft Hyper-V — pisali smo u prethodnim tekstovima ove serije.
Zašto je virtuelizacija revolucionisala serversku infrastrukturu
Pre virtuelizacije
Tradicionalno, svaka aplikacija ili servis (email server, baza podataka, fajl server) zahtevao je sopstveni, dedikovan fizički server. Ovo je značilo da firma sa pet različitih poslovnih sistema treba pet fizičkih servera, od kojih svaki obično koristi samo mali deo svojih stvarnih mogućnosti, ostavljajući veliki deo kupljenog hardvera neiskorišćenim.
Nakon virtuelizacije
Ista firma može konsolidovati svih pet sistema na jedan ili dva fizička servera, sa svakim sistemom u sopstvenoj, izolovanoj virtuelnoj mašini. Fizički hardver se koristi mnogo efikasnije, jer resursi (procesor, memorija) dinamički kruže između virtuelnih mašina prema stvarnim, trenutnim potrebama svake od njih.
Ključne prednosti za poslovanje
Niži troškovi hardvera
Umesto kupovine i održavanja pet fizičkih servera, firma investira u jedan ili dva moćnija servera, značajno smanjujući ukupan trošak nabavke, struje, hlađenja i fizičkog prostora.
Brže reagovanje na poslovne potrebe
Kada je potreban nov server za novi projekat ili aplikaciju, kreiranje nove virtuelne mašine traje minute, umesto nedelja koje bi bile potrebne za nabavku, isporuku i podešavanje novog fizičkog uređaja.
Lakši oporavak od problema
Kao što smo detaljno objasnili u ranijoj seriji o backupu, virtuelne mašine se mogu efikasno backupovati i brzo vratiti u funkciju kao celina, značajno skraćujući vreme oporavka u odnosu na tradicionalne, fizičke servere gde bi rekonstrukcija zahtevala ponovnu instalaciju operativnog sistema od nule.
Fleksibilnost testiranja
Nove ideje, ažuriranja softvera, ili promene konfiguracije mogu se prvo testirati u izolovanoj virtuelnoj mašini, bez rizika po produkcijski sistem, pre nego što se primene na stvaran, aktivan rad firme.
Uobičajene zablude o virtuelizaciji
“Virtuelizacija je samo za velike firme”
Ovo nije tačno — virtuelizacija donosi vrednost i firmama sa samo dva ili tri servera, jer čak i u tom malom obimu, konsolidacija donosi uštede i fleksibilnost.
“Virtuelne mašine su sporije od fizičkih servera”
Sa modernim hardverom i hipervizorima, razlika u performansama je za veliku većinu poslovnih primena zanemarljiva, dok prednosti u fleksibilnosti i efikasnosti dalеko nadmašuju ovaj minimalan kompromis.
“Virtuelizacija je previše komplikovana za malu firmu”
Iako implementacija zahteva određenu tehničku ekspertizu, savremeni alati su značajno pojednostavili proces, a saradnja sa iskusnim IT partnerom čini virtuelizaciju dostupnom i firmama bez velikog internog IT tima.
Virtuelizacija kao osnova za dalje mogućnosti
Virtuelizacija nije samo sama sebi svrha — predstavlja osnovu na kojoj počivaju mnoge druge napredne mogućnosti koje smo pominjali kroz ovu seriju: efikasan backup i disaster recovery, migracija servera bez prekida rada, i mogućnost brzog skaliranja infrastrukture kako firma raste.
Kada firma treba da razmotri virtuelizaciju
Ako vaša firma ima dva ili više fizičkih servera, ili planira nabavku dodatnog servera za novu potrebu, ovo je prirodan trenutak da se razmotri da li bi virtuelizacija postojeće ili planirane infrastrukture donela veću efikasnost i fleksibilnost u odnosu na tradicionalan, fizički pristup.
Naš pristup u Trace Link-u
Pomažemo firmama da procene da li virtuelizacija ima smisla za njihovu konkretnu situaciju, i, ako da, da izaberu odgovarajuću platformu (VMware ili Hyper-V) i implementiraju infrastrukturu koja odgovara njihovim trenutnim i budućim potrebama. Radimo sa firmama u Novom Sadu, Beogradu i širom Srbije.
Zaključak
Virtuelizacija predstavlja fundamentalnu promenu u načinu na koji firme grade i upravljaju serverskom infrastrukturom, omogućavajući efikasnije korišćenje hardvera, veću fleksibilnost, i brži oporavak od problema, bez obzira na veličinu firme. Razumevanje ovog osnovnog koncepta pomaže direktorima da donesu informisanije odluke o budućnosti svoje IT infrastrukture. Ako razmatrate virtuelizaciju za vašu firmu, javite nam se preko kontakt forme za besplatnu procenu.